Podosiguranje se javlja kod osiguranja imovine i postoji u slučaju kada je osigurana suma manja od vrednosti osigurane stvari. Podosiguranje može postojati u trenutku zaključenja ugovora o osiguranju ili može nastati kasnije tokom trajanja ugovora. Naime, može se desiti da osiguranik zaključi ugovor na manju sumu osiguranja nego što iznosi vrednost osigurane stvari kako bi plaćao manju premiju osiguranja.
U ovom slučaju podosiguranje postoji već u trenutku zaključenja ugovora i osiguranik sam snosi rizik do punog iznosa štete. Sa druge strane može se dogoditi da se tokom trajanja ugovora o osiguranju poveća vrednost stvari u kom slučaju je na osiguraniku da traži izmene ugovora o osiguranju. U suprotnom, osiguranik koji je bio pravilno osiguran u vreme zaključenja ugovora postaje podosiguran i u slučaju nastupanja osiguranog slučaja neće dobiti punu naknadu štete.
U slučaju postojanja podosiguranja prilikom određivanja naknade iz osiguranja primenjuje se pravilo proporcionalnosti, osim ukoliko je ugovoreno da odnos između vrednosti stvari i sume osiguranja nema značaja za određivanje iznosa naknade. U svakom slučaju, suma osiguranja predstavlja gornju granicu naknade iz osiguranja.
Pravilo proporcionalnosti znači da u slučaju delimične propasti stvari osiguraniku neće biti isplaćena naknada u iznosu pretrpljene štete, već će dobiti naknadu koja odgovara srazmeri u kojoj su osigurana suma i stvarna vrednost stvari, dok će u slučaju potpune propasti stvari naknada biti ograničena na iznos osigurane sume.
Primera radi, ukoliko je vrednost osigurane stvari 10.000 dinara, suma osiguranja 8.000 dinara, a šteta 5.000 dinara, u ovom slučaju suma osiguranja predstavlja 80% vrednosti osigurane stvari, te će osiguraniku biti nadoknađeno 80% iznosa pretrpljene štete, odnosno u ovom primeru 4.000 dinara. Sa druge strane, u istoj ovoj situaciji ukoliko bi došlo do potpune propasti stvari iznos naknade bi odgovarao sumi osiguranja, odnosno iznosio bi 8.000 dinara.
Pre zaključenog ugovora o osiguranju značajno je da osiguranik bude upoznat sa stvarnom vrednošću osigurane stvari, kao i da tokom trajanja ugovora prati da li je eventualno došlo do povećanja njene vrednosti kako ne bi naknadno nastalo podosiguranje.