Istraživanje na zaštićenim pronalascima
Patenti daju pravo njihovom titularu da onemoguće treća lica da u periodu važenja patenta proizvode, upotrebljavaju, uvoze, prodaju ili nude na prodaju predmete koji sadrže predmet pronalaska. Ova eksluzivna prava trpe izvesne izuzetke, a jedan od njih je mogućnost da se zaštićeni pronalazak koristi radi istraživanja i razvoja. Međutim, ovde se javlja dilema u kojoj meri se može koristiti patent trećeg lica za ove potrebe.
U članu 30 Trips Sporazuma navedeno je da zemlje potpisnice mogu propisati dozvoljena ograničenja prava iz patenata, ali da takva ograničenja ne treba da budu u suprotnosti sa uobičajenim iskorišćavanjem patenata i da ne treba prekomerno da utiču na legitimne interese vlasnika patenta, uzimajući u obzir i legitimne interese trećih lica. Takva odredba se uglavnom javlja i u nacionalnim zakonima koji regulišu ovu oblast.
Pod uobičajenim korišćenjem patenta treba razumeti aktivnosti kojima njihov nosilac koristi pronalazak radi sticanja dobiti (primera radi upotreba patentiranog proizvodnog postupka radi dobijanja proizvoda, prodaja predmeta koji sadrže pronalazak). Prekomerni uticaj na legitimne interese vlasnika patenta i interesi trećih lica predstavljaju pravni standard koji može biti tumačen na različite načine u raznim jurisdikcijama. Pravilo da se ne smatra povredom istraživanje i razvoj na tuđem patentu ima u svojoj osnovi ideju da se na taj način može doprineti unapređenju pronalaska ili da se istraže dejstva patenta radi daljeg tehničkog razvoja.
Međutim, dilema se javlja u pogledu zahteva da li istraživanje i razvoj moraju biti nekomercijalnog tipa (primera radi eksperimenti izvedeni za nastavne svrhe) da bi predstavljali dozvoljeni izuzetak. Da li je dozvoljeno istraživati npr. pronalazak koji se odnosi na određenu hemijsku supstancu kako bi se razvio sopstveni proizvod drugačijih karakteristika ili da bi se proizvod mogao plasirati na tržište od strane lica koje vrši istraživanje, nakon isteka perioda patentne zaštite? U nekim zemljama, zakoni izričito zahtevaju nekomercijalni karakter istraživanja, dok u drugim pravnim sistemima nije smetnja da istraživanje ima za cilj buduću dobit.
Većina zemalja ne definiše precizno u zakonu šta se tačno podrazumeva pod pojmovima eksperiment, istraživanje i razvoj. Osim toga, u oceni dozvoljenosti istraživanja, može se napraviti razlika u istraživanju na pronalasku (npr. unapređenje pronalaska) ili sa pronalaskom (recimo korišćenje upotreba pronalaska na drugom pronalasku).
Imajući navedeno u vidu, da bi se zauzeo stav da li je planirano istraživanje dozvoljeni izuzetak, treba najpre proveriti da li je pronalazak zaštićen u zemlji u kojoj se vrši istraživanje, da li postoji sudska praksa na lokalnom nivou koja bi omogućila tumačenje zakonskih pravila, a u odsustvu te prakse, potrebno je analizirati stavove iznete u teoriji i premise na kojima se zasnivaju patentni zakoni.