IZVODLJIVOST PLANA REORGANIZACIJE U STEČAJU
Zakon o stečaju propisuje kao obavezan element unapred priprmljenog plana reorganizacije (UPPR) dostavljanje izjave revizora ili licenciranog stečajnog upranvika da je predloženi plan izvodljiv. Izvoljivost kao preduslov za raspravu, glasanje, usvajanje i potvrdu UPPR-a je logičan zahtev, jer samo oni planovi koji mogu biti realizovani ispunjavaju uslov za potvrdu od strane suda.
Taj uslov podrazumeva da plan ne može predviđati obaveze koji nije moguće ispuniti. Subjekt reorganizacije mora imati adekvatan sopstveni kapital, a ako se sredstva pozajmljuju ili neko treće lice vrši dokapitalizaciju, neophodno je da za izmirenje dugovanja prema poveriocima bude dovoljno sredstava i da dužnik može održati ne samo tekući likvidnosti, već on mora namirivati sve obaveze prema planu reorganizacije.
Dužnik, osim toga, treba da ima rukovodstvo koji može sprovesti plan i koje je dovoljno kompetentno. Izvodljivost se najpre ceni od strane ekonomskih eksperata – reviziora, a zatim i od strane stečajnog suda. Stečajni dužnik treba da pokaže da će imati povoljne tokove novca u budućem periodu, ako dođe do usvajanje i sudske potvrde plana reorganizacije. Pri oceni da li plan predviđa realne osnove, potrebno je ispitate najpre poslovanje dužnika u prethodnom periodu, a istorijske uspehe treba uzimati samo kao relativan pojam.
Predlagač plana treba da dokaže da je plan izvodljiv, kako bi stečajni sud doneo odluku kojom se usvaja plan reorganizacije. Sud treba pri tome da ima aktivnu ulogu, jer je reč o suštinskom, najvažnijem preduslovu za realizaciju UPPR-a.
Ivan Todorović