Autorsko pravo na aplikacijama za mobilne telefone
Aplikacije za mobilne telefone, poput računarskih programa, predstavljaju autorsko delo u smislu Zakona o autorskim i srodnim pravima. U nekim pravnim sistemima softver se može štititi i pantentnim pravom, međutim to u Evropi, pa i u Srbiji nije standard.
Samo izuzetno, tj. ako softver proizvodi i tehničke efekte, moglo bi se razmišljati o njegovoj patentnoj zaštiti (recimo softver upravlja pumpom za navodnjavanje). Pronalazak bi u stvari morao da bude nešto više od računarskog programa, trebalo bi da se radi o pronalasku u vezi sa računarima (computer related invention), da bi se moglo razmišljati o patentnoj zaštiti.
Da bi se aplikacija mogla smatrati autorskim pravom, nije neophodno da softver bude deponovan pri Zavodu za intelektualnu svojinu, jer autosko delo nastaje samim nastankom dela, u ovom slučaju računarskog programa. Međutim, deponovanje autorskog dela može olakšati potrebu dokazivanja kada je delo nastalo u slučaju eventualnog spora.
Kod aplikacija, kao i kod druge vrste programa, često se dešava da više lica učestvuje u njihovoj izradi, pa je preporučljivo da se njihovi odnosi i prava unapred regulišu putem odgovarajućih ugovora.
Ovim ugovorima naročito treba predvideti i rešenja za situacije kada neko od koautora ne želi više da učestvuje u radu na razvoju aplikacije, ko ima pravo dalje da razvija takav program (poput prava koautora filmskog dela da nastave da koriste rezultat stvaralačkog rada onog autora koji odbije da sarađuje na daljoj izradi filmskog dela ili je usled više sile sprečen da sarađuje).
Ivan Todorović