U „Službenom glasniku Republike Srbije“ br. 92/2023 od 27.10.2023. godine, objavljeni su Zakon o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova.
Ovi zakoni stupiće na snagu osmog dana od dana objavljivanja, odnosno 04.11.2023. godine. U nastavku ćemo navesti ključne izmene i dopune, kao i razloge za njihovo donošenje.
I Zakon o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru
Zakonodavac je smatrao potrebnim da omogući upis svih vrsta infrastrukturnih i podzemnih objekata na jednom mestu, odnosno u jednoj bazi podataka, imajući u vidu da su se, prema ranije važećim zakonskim rešenjima, neke vrste infrastrukturnih i podzemnih objekata upisivale u bazu podataka katastra nepokretnosti, neke u bazu podataka katastra vodova, dok za pojedine vrste infrastrukturnih i podzemnih objekata upis u navedene baze podataka uopšte nije bio moguć ili nije bio adekvatan. Nova baza podataka jeste skup geoprostornih i drugih podataka o infrastrukturnim i podzemnim objektima, stvarnim pravima na njima i imaocima stvarnih prava, a naročito sadrži sledeće tematske celine:
- saobraćaj (kopneni, vodni i vazdušni saobraćaj);
- podzemne i nadzemne instalacije (vodovi);
- elektronske komunikacione mreže i sredstva;
- podzemni objekti.
Ovakav sistemski pristup omogućava dobijanje informacija i podataka na jednom mestu u okviru integrisanog geodetsko-katastarskog informacionog sistema za sve objekte iz katastra nepokretnosti i za sve tipove infrastrukturnih objekata koji postoje na određenoj lokaciji, adekvatan grafički prikaz infrastrukture, bolje mogućnosti planiranja prostora, preventivno sprečavanje oštećenja podzemnih i nadzemnih instalacija (vodova), smanjenje troškova direktne i indirektne štete prilikom izgradnje novih objekata, kao i nesmetanu realizaciju projekata parcelacije i preparcelacije na zemljištu iznad podzemne infrastrukture.
Imajući u vidu da je krajnji cilj ovih izmena i dopuna da se unaprede kvalitet, pouzdanost i tačnost podataka o nepokretnostima, važno je pomenuti i odredbe koje se odnose na rad geodetskih organizacija, a u cilju sprečavanja eventualnih zloupotreba i nesavesnosti u njihovom radu. Naime, kroz praksu se pokazalo da su pojedine geodetske organizacije zloupotrebljavale preneto ovlašćenje za obavljanje terenskih geodetskih radova, tako što su u elaboratu geodetskih radova prikazivale neistinite podatke, a ne faktičko stanje utvrđeno na terenu.
Zbog toga je predviđeno da će se geodetskoj organizaciji oduzeti licenca ako dostavi elaborat geodetskih radova i zapisnik o izvršenom uviđaju o nepostojećim promenama ili sa neistinitim podacima, ili je elaborat izradilo lice koje nije zaposleno, odnosno angažovano u toj geodetskoj organizaciji. Dodato je i ovlašćenje inspektora da zabrani geodetskoj organizaciji izvođenje geodetskih radova na period od mesec dana ako ponovi utvrđene nepravilnosti u roku od jedne godine od prvobitno naloženih mera za njihovo otklanjanje.
Pored toga, dopunjena je odredba koja predviđa obavezu geodetske organizacije da Republičkom geodetskom zavodu prijavi određene promene, te je sada precizirano da je dužna da prijavi promenu poslovnog imena, odnosno naziva, pravne forme, sedišta, adrese poslovnog prostora van sedišta, promenu broja zaposlenih lica, geodetskih instrumenata i svaku drugu promenu koja je od značaja za njen rad, u roku od 15 dana od dana nastanka promene, a dodata je i obaveza da po zahtevu inspektora sačini i dostavi izveštaj o samoproveri ispunjenosti zahteva iz kontrolne liste i samoproceni rizika, u roku od 15 dana od dana prijema zahteva.
Ovim izmenama i dopunama tekst zakona je usklađen sa međunarodnim standardima i uputstvima najbolje prakse u oblasti masovne procene vrednosti nepokretnosti i vođenja registra cena.
Na kraju, izvršeno je i terminološko usklađivanje, a najznačajnija izmena u tom pogledu je zamena pojma „katastar vodova” pojmom „katastar infrastrukturnih i podzemnih objekata“ (skraćeno: „katastar infrastrukture“).
II Zakon o izmenama i dopunama Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova
Razlozi za donošenje ovih izmena i dopuna sadržani su u potrebi da se otklone određeni nedostaci uočeni u dosadašnjoj primeni Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, preciziranjem pojedinih odredaba i poboljšanjem postojećih zakonskih rešenja, a sve u cilju ubrzanja i pojednostavljenja procedure upisa u katastar.
U cilju povećanja ažurnosti u rešavanju predmeta, izmenjene su odredbe koje se odnose na upis po službenoj dužnosti, po sili zakona, tako da se on sada vrši ako je posebnim zakonom propisan bezuslovni upis bez donošenja rešenja, u skladu sa programom realizacije aktivnosti na sprovođenju zakona, kao i na osnovu obrazloženog predloga nadležnog organa, kada utvrdi ili sazna da se, s obzirom na činjenično stanje, postupak mora pokrenuti u interesu stranke ili kada je radi zaštite javnog interesa neophodno pokrenuti postupak u skladu sa programom realizacije aktivnosti u postupku upisa. Navedene programe donosi Republički geodetski zavod, uz saglasnost Vlade Republike Srbije.
Iako je ranije bilo predviđeno da to bude uređeno podzakonskim aktom, sada je samim zakonom propisan način utvrđivanja jedinstvenog matičnog broja nepokretnosti, kao i njegova struktura.
Od posebnog značaja za građane je izmena odredbe koja propisuje način na koji stranka može podneti zahtev za upis u katastar nepokretnosti. Propisano je da stranka to može učiniti putem e-šaltera, preko profesionalnog korisnika koji je u skladu sa ovim zakonom ovlašćen da vrši digitalizaciju dokumenta izdatog u papirnoj formi, osim ako je to zakonom izričito isključeno, a dodatno se precizira da zahtev mora da bude podnet na elektronskom obrascu. U skladu sa tim, obrisana je odredba kojom je bilo propisano da će Republički geodetski zavod najkasnije do 31. decembra 2020. godine obezbediti podnošenje zahteva kroz e-šalter i licima koja nemaju svojstvo profesionalnih korisnika, a da do tada ta lica zahteve podnose u formi papirnog dokumenta.
Takođe, precizirano je da se odstupanje od redosleda prvenstva ne odnosi samo na upise koji se vrše na osnovu propisa kojim se uređuje eksproprijacija, već i na upise za potrebe eksproprijacije (npr. parcelacija i preparcelacija za potrebe eksproprijacije), te da se ne može propisati pretpostavka izvršenog upisa u katastar, pre nego što je doneta odluka kojom se vrši upis u katastar.
Još jedna od novina jeste i mogućnost da preduzetnici i privredna društva upisana u Registar posrednika u prometu i zakupu nepokretnosti, mogu izdavati izvod iz baze podataka katastra nepokretnosti i izvod iz baze podataka katastra infrastrukture, koji imaju istu važnost kao da ih je izdao Republički geodetski zavod.
Interesantno je da su, zbog velikog broja pokrenutih prekršajnih postupaka, obrisane odredbe kojima je propisana prekršajna odgovornost službenika zbog nepoštovanja propisanih rokova za rešavanje predmeta u postupku upisa u katastar.
Zbog već opisanih izmena i dopuna Zakona o državnom premeru i katastru, bilo je neophodno izvršiti terminološko usklađivanje i u ovom zakonu, što je za posledicu imalo i promenu samog naziva zakona u „Zakon o postupku upisa u katastar nepokretnosti i katastar infrastrukture“.