Praćenje lokacije mobilnih telefona u cilju sprečavanja pandemije COVID-19
Podatak o lokaciji lica prema Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti i prema GPDR predstavlja podataka o ličnosti. Postavlja se pitanje da li nadležni organi smeju da obrađuju podatak o vašoj lokaciji u cilju sprovođenja mera sprečavanja COVID-19?
Zakon o zaštiti podataka o ličnosti u članu 40 uvodi jednu opštu odredbu koja se odnosi na ograničenja prava pojedinaca u pogledu zaštite podataka.
Naime zakonodavac može ograničiti prava pojedinca u slučaju zaštite javnog zdravlja ali samo ukoliko to ograničenje predstavlja neophodnu i srazmernu meru u demokratskom društvu.
Tumačenje termina neophodnosti i srazmernosti u demokratskom društvu je prepušteno praksi, koju Srbija u ovim situacijama nema.
Podatak o lokaciji osim što je regulisan pomenutim Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti regulisan je i Zakonom o elektronskim komunikacijama.
Naime, članom 123 Zakona o elektronskim komunikacijama su predviđena pravila pod kojim podatak o lokaciji može da se obrađuje, a to su sledeća alternativna pravila : i) da se anonimizuje podatak o licu čija je lokacija u pitanju; ii) da se obezbedi pristanak lica za upotrebu lokacije.
Ova pravila su alternativno postavljena što znači da je dovoljan jedan od uslova da bude ispunjen da bi podatak mogao da se obrađuje. Bitno je takođe napomenuti da obradu podataka o lokaciji mogu vršiti samo ovlašćena lica operatera.
Sa jedne strane, postoji opšti propis koji reguliše zaštitu podataka o ličnosti a to je Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, dok sa druge strane postoji poseban propis koji detaljno reguliše uslove obrade podataka o lokaciji a to je Zakon o elektronskim komunikacijama.
Primena opštih pravila iz Zakona o zaštiti podataka o ličnosti je vrlo ekstenzivno postavljena, uzimajući u obzir nepreciznu definiciju uvođenja mera ograničenja prava kada je to neophodno i srazmerno u demokratskom društvu dok je primena posebnog propisa Zakona o elektronskim komunikacijama u pogledu podatka o lokaciji postavila numerus clausus uslove pod kojim podataka o lokaciji može da se obrađuje i ko su lica koja obradu smeju da vrše.
Da li državni organi smeju da koriste našu lokaciju, tj. da prate individualna kretanja građana u svrhu očuvanja javnog zdravlja?
Odgovor na ovo pitanje je negativan ukoliko sagledamo zakonske propise i ukoliko primenimo pravno pravilo lex specialis derogat legi generali.
Državni organi bi mogli da bi zaštitili javno zdravlje da dobijaju od operatera izveštaje o koncentraciji mobilnih uređaja na određenim lokacijama (tzv. mobilnu kartografiju) i tako prate kretanja građana i na taj način spreče okupljanja ili druge vidove grupisanja ljudi.
Autor: Marko Petković