Osiguravajuća društva svakodnevno u svom redovnom poslovanju dolaze u dodir sa velikim brojem podataka o ličnosti, profilišu korisnike i odluke neretko donose na automatizovan način. Automatizovano donošenje odluka se sastoji iz tri faze: prikupljanje podataka, razvoj modela (korišćenjem algoritama) i donošenje odluke.
U industriji osiguranja, ta tehnologija se najčešće koristi za procenu rizika i određivanje cena polisa osiguranja.
Ukoliko osiguravajuće društvo donosi odluke na automatizovan način neophodno je da ispuni tri obaveze u pogledu informisanja lica na koje se podaci odnose:
1. da obavesti subjekta podataka da se odluke donose na automatizovan način;
2. da mu pruži smislene informacije o uključenoj logici;
3. da mu objasni značaj i predviđene posledice obrade
Međutim, u industriji osiguranja javljaju se brojni problemi povezani sa automatizovanim donošenjem odluka. Naime, može se dogoditi da odluke donete na taj način diskriminišu pojedine korisnike. Primera radi, favorizuju pojedine kategorije korisnika neopravdanim određivanjem nižih cena polise osiguranja, što je u suprotnosti sa ciljevima industrije osiguranja da pruži adekvatnu zaštitu svim korisnicima. Osim toga, može se dogoditi da se ograničava mogućnost pojedinih lica da dobiju adekvatno osiguranje, tj. određene kategorije lica se mogu isključiti iz osiguranja iz razloga koji nisu povezani sa stvarnim rizikom.
Imajući to u vidu, prema odredbama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti (ZZPL), lice na koje se podaci odnose ima pravo da se na njega ne primenjuje odluka zasnovana isključivo na automatskoj obradi, ako se tom odlukom proizvode pravne posledice po to lice ili ta odluka značajno utiče na njegov položaj.
Da bi se ovo pravilo primenilo, treba da kumulativno budu ispunjena dva uslova:
1. da je odluka zasnovana isključivo na automatskoj obradi, što znači da nije postojalo ljudsko učešće u donošenju odluke;
2. tom odlukom se proizvode pravne posledice po to lice ili ta odluka značajno utiče na njegov položaj.
U tom članu je posebno značajna reč „isključivo”. Naime, zakonodavac nije imao na umu da potpuno zabrani automativozano donošenje odluka. Upravo suprotno, ono je značajno za prikupljanje podataka o pojedinicima i za pomoć prilikom donošenja odluka. Ograničenje se odnosi isključivo na automatizovano donošenje odluka koje proizvode pravne posledice ili značajno utiču na položaj korisnika usluga. Osim toga, odluka mora imati potencijal da značajno utiče na okolnosti, ponašanje ili izbore pojedinca. U ekstremnom slučaju, odluka može dovesti do isključenja ili diskriminacije.
Sa druge strane, ZZPL ipak predviđa i nekoliko izuzetaka od osnovnog pravila. Osiguravač može da primeni isključivo automatizovano donošenje odluka samo:
1. ako je odluka neophodna za zaključenje ili izvršenje ugovora sa pojedincem;
2. ukoliko je izričito ovlašćen zakonom;
3. ako postoji izričit pristanak pojedinca.
Izuzetno je značajno da korisnici usluga budu upoznati sa svojim pravom da se na njih ne primenjuju odluke donete na automatizovan način, pod prethodno navedenim uslovima. Važno je da se korisniku usluga osiguranja, kao „slabijoj“ ugovornoj strani pruže sve informacije definisane zakonom na sažet, transparentan, razumljiv i lako dostupan način, a to se odnosi i na informaciju o postojanju automatizovanog donošenja odluka.