Principi društveno odgovornost poslovanja i pravni okvir u Srbiji
DOP je primarno dobrovoljna implementacija etičkih poslovnih principa, te je na taj način deo takozvanog soft law okvira. Na neki način, pravno regulisanje DOP-a ne bi trebalo da bude neophodno, s obzirom da su vrednosti i principi DOP-a utemeljeni u zdravom razumu (ili bi barem tako trebalo da bude). Danas je opšteprihvaćeno da bi zaposleni trebalo da budu tretirani jednako, sa poštovanjem i dostojanstvom, da budu pravično i na vreme plaćeni, da im bude pruženo sigurno i zdravo radno okruženje, kao i da ne budu eksploatisani. Međutim, ako je sticanje profita jedini podstrek za kompanije, ne postoje nužno garancije da će poslovanje biti praćeno poštovanjem etičke radne prakse, zaštitom životne sredine, poštovanjem interesa lokalne zajednice i prava potrošača. Iz tih razloga, u većini zemalja (uključujući i Srbiju) pozitivnopravnim propisima su regulisane ključne oblasti koje se u širem smislu mogu smatrati delom DOP-a. Sa druge strane, veliki deo principa DOP-a ostaju u domenu dobrovoljne primene i soft law-a.
Principi DOP-a i pravni okvir u Srbiji
Kao što je već napomenuto u prethodnom AKT blog postu na temu društveno odgovornog poslovanja (DOP), DOP je primarno dobrovoljna implementacija etičkih poslovnih principa, te je na taj način deo takozvanog soft law okvira.
Na neki način, pravno regulisanje DOP-a ne bi trebalo da bude neophodno, s obzirom da su vrednosti i principi DOP-a utemeljeni u zdravom razumu (ili bi barem tako trebalo da bude). Danas je opšteprihvaćeno da bi zaposleni trebalo da budu tretirani jednako, sa poštovanjem i dostojanstvom, da budu pravično i na vreme plaćeni, da im bude pruženo sigurno i zdravo radno okruženje, kao i da ne budu eksploatisani. Međutim, ako je sticanje profita jedini podstrek za kompanije, ne postoje nužno garancije da će poslovanje biti praćeno poštovanjem etičke radne prakse, zaštitom životne sredine, poštovanjem interesa lokalne zajednice i prava potrošača. Iz tih razloga, u većini zemalja (uključujući i Srbiju) pozitivnopravnim propisima su regulisane ključne oblasti koje se u širem smislu mogu smatrati delom DOP-a. Sa druge strane, veliki deo principa DOP-a ostaju u domenu dobrovoljne primene i soft law-a.
Pozitivnopravna regulacija osnovnih principa DOP-a između ostalog uključuje:
Radno pravo – primeri nekih od osnovnih etičkih radnopravnih principa su zabrana diskriminacije i zabrana zlostavljanja na radu – tzv. mobinga. U Srbiji ove oblasti su regulisane Zakonom o radu (https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_radu.html), Zakonom o zabrani diskriminacije (https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_zabrani_diskriminacije.html) i Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu (https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_sprecavanju_zlostavljanja_na_radu.html). Sva tri zakona su u skladu sa važnim EU propisima iz ove oblasti, kao što je na primer Direktiva 2000/78/EC (https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/?uri=celex%3A32000L0078), koja uspostavlja generalni okvir za jednak tretman pri zapošljavanju. Zakon o zabrani diskriminacije u članu 2. i članovima 5-12., između ostalog zabranjuje asocijativnu diskriminaciju, govor mržnje, nasilno ponašanje i svaki oblik zlostavljanja. Slično, Zakon o radu u članovima 18-23. zabranjuje različite oblike diskriminacije i zlostavljanja na osnovu pola, seksualnog opredeljenja, starosti, rasne pripadnosti, trudnoće i jezika.
Zaštita životne sredine – postoji veliki broj načina na koje kompanije mogu da utiču na životnu sredinu, zbog čega ta sfera mora biti ekstenzivno i detaljno regulisana. Srbija je kao EU kandidat usvojila veliki broj zakona u ovoj oblasti koji su u skladu sa sveobuhvatnom evropskom regulativom. Takođe je i potpisnica veoma važnih međunarodnih konvencija, kao što su takozvana Arhuska konvencija (https://www.unece.org/fileadmin/DAM/env/pp/documents/cep43e.pdf) i Protokol iz Kjota (http://unfccc.int/resource/docs/convkp/kpeng.pdf). Srbija je 2009. godine usvojila “zeleni paket” od 17 zakona, od kojih su neki od najvažnijih Zakon o zaštiti životne sredine (https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_zastiti_zivotne_sredine.html), Zakon o upravljanju otpadom (https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_upravljanju_otpadom.html) , Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu (https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_ambalazi_i_ambalaznom_otpadu.html), i Zakon o zaštiti vazduha (https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_zastiti_vazduha.html).
Zaštita potrošača – DOP podrazumeva određeni stepen poštovanja prava i interesa potrošača. Kao i u oblasti zaštite životne sredine, Srbija je kao EU kandidat morala da usvoji niz zakona u skladu sa evropskom regulativom. Dva glavna zakona u ovoj oblasti su opšti Zakon o zaštiti potrošača (https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_zastiti_potrosaca.html) i specijalni Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga (https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_zastiti_korisnika_finansijskih_usluga.html). U članu 2. Zakona o zaštiti potrošača predviđena je zaštita nekih od osnovnih prava potrošača, kao što su pravo na sigurnost proizvoda, pravo na ispravno informisanje o proizvodu, pravo na izbor kao i pravo na pravnu zaštitu. Da bi se dodatno naglasila bitnost ovih normi, isti zakon predviđa da se potrošači ne mogu odreći ovih prava.
Naravno, sve ove zakonske odredbe su u velikoj meri široko postavljene i veoma često teško primenjive u praksi. Upravo iz tih razloga, ove norme moraju da budu praćene aktivnom sudskom praksom, a što je možda još važnije, da budu stalno promovisane od strane različitih stakeholder-a kao što su različiti državni organi i agencije, NVO-a, medija i lokalne zajednice.
Kao što je na početku naglašeno, principi DOP-a su u velikoj meri u domenu dobrovoljne inicijative i soft law projekata.
Na globalnom nivou, jedan od najvažnijih soft law instrumenata je Globalni dogovor UN sa svojih deset osnovnih principa podeljenih u četiri glavna sektora koji se odnose na zaštitu ljudskih prava, radnog prava, životne sredine i borbu protiv korupcije (https://www.unglobalcompact.org/what-is-gc/mission/principles). Takođe su važne i mreže kompanija i nevladinih organizacija koje podržavaju realizaciju ovih globalnih inicijativa, kao što je na primer CSR Europe, koja ima preko 40.000 članova (https://www.csreurope.org/about-us).
Srbije je usvojila Strategiju razvoja i promocije društveno odgovornog poslovanja u Republici Srbiji za period od 2010. do 2015. godine. Nažalost, od tada ova strategija nije obnovljena za naredni period. Ali posmatrano sa pozitivnije strane, u Srbiji postoji jaka inicijativa za promovisanje principa i ciljeva DOP-a izvan okvira samo zakonske regulative. Na primer, Privredna komora Srbije je jedan od glavnih promotera ovih principa i ciljeva, koja između ostalog učestvuje kao nacionalni partner u realizaciji Globalnog dogovora UN, dodeljuje Nacionalnu nagradu za društveno odgovornio poslovanje, i obljavljuje različite relevantne izveštaje (http://www.pks.rs/PrivredaSrbije.aspx?id=525&p=0&). Takođe, osnovan je i Savet PKS za društveno odgovorno poslovanje, koji je pokrenuo inicijativu za donošenje nove vladine strategije u oblasti DOP-a. Još jedna veoma aktivna organizacija je Forum za odgovorno poslovanje koja je član CSR Europe. Na svom sajtu Forum objavljuje veoma detaljne izveštaje o DOP-u u Srbiji (https://odgovornoposlovanje.rs/wp-content/uploads/2015/03/CSR-uSrbiji-165x237mm-WEB.pdf), analize i vesti.
U poslednjih par godina, barem sa stanovišta Vlade, ideje i ciljevi DOP-a su definitivno u drugom planu. Vlada nije donela novu strategiju od 2015. godine. Ali, posmatrano optimističnije, čini se da je generalna svest o važnosti principa i ciljeva DOP-a u Srbiji generalno ostavila značajan trag, uz nadu da će Srbija kako bude napredovala u procesu pridruživanja EU ponovo staviti akcenat na ove ciljeve.
Iva Zivković