Kod društava lica (ortačko i komanditno društvo), jedan (komplementar kod komanditnog društva) ili svi članovi – ortaci (kod ortačkog društva), odgovaraju neograničeno solidarno celokupnom svojom imovinom za obaveze društva. Sa druge strane, odgovornost komanditora kod komanditnog društva, ograničena je.
On ne odgovara za obaveze komanditnog društva ukoliko je u celini uplatio ugovoreni ulog. Ako komanditor ne uplati u celini ulog na koji se obavezao ugovorom o osnivanju, on odgovara poveriocima društva solidarno sa komplementarima do visine neuplaćenog odnosno neunetog uloga u društvo. Osim toga, komanditor odgovara kao komplementar prema trećim licima ako je njegovo ime, uz njegovu saglasnost, uneto u poslovno ime komanditnog društva. Kod društava kapitala, članovi društva kod društva sa ograničenom odgovornošću (DOO), odnosno akcionari kod akcionarskog društva (AD), ne odgovaraju za obaveze društva.
Iz navedenog zaključujemo da komanditori u komanditnom društvu, članovi u DOO i akcionari u AD ne odgovaraju za obaveze društva. Stoga, društvo i članovi imaju odvojen pravni subjekti i imovina društva je odvojena od imovine članova. Samim tim, dolazi i do razdvajanja njihove odgovornosti. Ipak, može se dogoditi da članovi društva zloupotrebe svoj položaj i činjenicu da ne odgovaraju za obaveze društva i time oštete poverioce.
Da bi zaštitio poverioce od takvog postupanja članova društva, zakonodavac je u pravni sistem Republike Srbije uveo institut probijanja pravne ličnosti. Probijanje pravne ličnosti predstavlja izuzetak u odnosu na opšta pravila o odgovornosti, gde se u zakonom predviđenim slučajevima predviđa odgovornost članova za obaveze društva. Ove odredbe za cilj imaju da spreče različite oblike iskorišćavanja društva za sopstvene nelegitimne ciljeve.
Stoga, u skladu sa odredbama Zakona o privrednim društvima komanditor, član društva s ograničenom odgovornošću i akcionar, kao i zakonski zastupnik tog lica ako je ono poslovno nesposobno fizičko lice, koji zloupotrebi pravilo o ograničenoj odgovornosti odgovara za obaveze društva.
Smatraće se da takva zloupotreba postoji naročito ako to lice:
1) upotrebi društvo za postizanje cilja koji mu je inače zabranjen;
2) koristi imovinu društva ili njome raspolaže kao da je njegova lična imovina;
3) koristi društvo ili njegovu imovinu u cilju oštećenja poverilaca društva;
4) radi sticanja koristi za sebe ili treća lica umanji imovinu društva, iako je znalo ili moralo znati da društvo neće moći da izvršava svoje obaveze.
U slučaju zloupotrebe, poverilac društva može podneti tužbu protiv ovih lica nadležnom sudu prema sedištu društva. Zakonodavac predviđa da se tužba može podneti u roku od šest meseci od dana saznanja za zloupotrebu (subjektivni rok), a najkasnije u roku od pet godina od dana zloupotrebe (objektivni rok). U slučaju da potraživanje poverioca nije dospelo u trenutku saznanja za zloupotrebu, rok od šest meseci počinje da teče od dana dospeća potraživanja.
Odgovornost pomenutih lica može uspostaviti samo nadležni sud svojom odlukom, kojom određuje i iznos naknade štete koju je to lice dužno da plati poveriocima.
Poverioci često nisu upoznati sa institutom probijanja pravne ličnosti usled čega ovaj vrlo značajan institut ima malu praktičnu primenu. Izuzetno je značajno da poverioci budu upoznati sa mogućnošću da zaštite svoja prava od nedozvoljenog ponašanja osnivača, članova i zastupnika privrednog društva.