Inicijalna ponuda digitalne imovine predstavlja modifikaciju instituta inicijalne javne ponude akcija (Initial Public Offering – IPO), koji je prilagođen digitalnoj imovini. Svakako, IPO je dosta kompleksniji postupak. Inicijalna ponuda digitalne imovine je dozvoljena u slučaju da je za nju odobren beli papir, dok je izdavanje digitalne imovine dozvoljeno bez obzira na to da li je za nju sačinjen i/ili odobren beli papir.

Beli papir predstavlja dokument koji se objavljuje prilikom izdavanja digitalne imovine. Ovaj dokument omogućava investitorima da donesu informisanu investicionu odluku jer sadrži podatke o izdavaocu digitalne imovine, samoj digitalnoj imovini i rizicima koji su sa njom povezanim. Stoga, ako za nju nije izdat beli papir digitalna imovina se ne može oglašavati osim u skladu sa aktom nadzornog organa.

Pored navedenog, zakon predviđa i pojedine izuzetke kada izdavalac može oglašavati inicijalnu ponudu digitalne imovine za koju nije odobren beli papir:

1) ukoliko je inicijalna ponuda upućena manjem broju od 20 fizičkih i/ili pravnih lica;
2) ukoliko ukupan broj digitalnih tokena koji se izdaju nije veći od 20;
3) ukoliko je inicijalna ponuda upućena kupcima/investitorima koji kupuju/ulažu u digitalnu imovinu u vrednosti od najmanje 50.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan kupovine/ulaganja, po kupcu/investitoru;
4) ukoliko je ukupna vrednost digitalne imovine koju tokom perioda od 12 meseci izdaje jedan izdavalac je manja od 100.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Oglašavanje inicijalne ponude digitalne imovine odnosi se na oglase:

1) u vezi sa određenom inicijalnom ponudom digitalne imovine;
2) čiji je cilj promovisanje kupovine digitalne imovine, odnosno ulaganja u tu imovinu.

U tekstu oglasa je neophodno da je jasno naznačeno da se radi o oglasu. Takođe, informacije koje se u oglasu navode moraju biti u skladu sa informacijama iz belog papira, ako je beli papir već objavljen, odnosno sa informacijama koje treba navesti u belom papiru, ako će beli papir biti objavljen. Pored navedenog, one ne smeju biti netačne, niti dovoditi u zabludu. Izdavalac je u obavezi da pri oglašavanju navede da je beli papir objavljen ili da će biti objavljen uz informaciju o tome na kom mestu i na koji način investitori mogu da ga dobiju. Sve informacije u vezi sa inicijalnom ponudom, saopštene usmeno ili pismeno, čak i ako se ne koriste u svrhe oglašavanja, moraju biti u skladu sa informacijama koje sadrži beli papir. Ukoliko izdavalac usmeno ili pismeno obelodani važne informacije jednom ili više odabranih kupaca/investitora, takve informacije se uključuju u beli papir ili u njegov dodatak ako je beli papir već odobren.

Ako je za inicijalnu ponudu digitalne imovine odobreno objavljivanje belog papira, rok za početak upisa i uplate digitalne imovine počinje najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema/donošenja rešenja o odobrenju objavljivanja belog papira. Zakon o digitalnoj imovini predviđa da se uplata digitalne imovine može vršiti u novčanim sredstvima, u digitalnoj imovini, i/ili u uslugama sticaoca te imovine. Takođe, ako je za inicijalnu ponudu digitalne imovine odobreno objavljivanje belog papira, izdavalac je dužan da, najkasnije u roku od tri radna dana od dana okončanja inicijalne ponude, na svojoj internet prezentaciji objavi izveštaj o ishodu te inicijalne ponude. Ovaj izveštaj se objavljuje na isti način na koji se objavljuje beli papir. On mora sadržati podatke o količini (broju jedinica) kupljene digitalne imovine, uplaćenim novčanim sredstvima, odnosno digitalnoj imovini, kao i o tome da li je inicijalna ponuda bila uspešna ili ne.

Nakon uspešnog okončanja inicijalne ponude digitalne imovine za koju je odobreno objavljivanje belog papira izdavalac na svojoj internet prezentaciji obaveštava investitore o sekundarnom trgovanju digitalnom imovinom.