NOVINE U STEČAJNOM PRAVU EVROPSKE UNIJE Komisija Evropske unije je pokrenula inicijativu za harmonizaciju stečajnih propisa zemalja članica, sa ciljem da se donese odgovrajući akt u drugom kvartalu 2022. godine, koji bi bio u formi preporuke (Recommendation) ili Direktive. Osnovna ideja ovakve inicijative je smanjivanje razlika u nacionalnim zakonima koji regulišu stečajno pravo. Inicijativa se odnosi na korporativne subjekte, dok ona ne pokriva oblast stečaja banaka. Inicijativa treba da uzme u obzir interese raznolikih grupa, poput finansijskog sektora, dobavljača, zaposlenih, javnih interesa. Cilj harmonizacije stečajnih propisa je predvidljivije poslovanje, otklanjanje prepreka za investicije koje prevazilaze granice zemalja članica (cross border investment) i kao poseban cilj se navodi i očuvanje vrednosti subjekata u stečajnom postupku, što posledično treba da rezultira većom naplatom potraživanja poverilaca. U nacionalnim propisima postoje značajne razlike u pogledu testa insolventnosti, troškova stečajnog postupka, moratorijumu, zapošljavanju tokom stečajnog postupka, sredstava obezbeđenja poverilaca i kod drugih pitanja. Javna rasprava…

PREDLAGANJE PLANA REORGANIZACIJE U SKLADU SA NAČELOM SAVESNOSTI I POŠTENJA Plan reorganizacije se u domaćoj praksi često predlaže protivno načelu savestnosti i poštenja. Zakon o stečaju predviđa da se reorganizacija sprovodi ako se njome obezbeđuje povoljnije namirenje poverilaca u odnosu na bankrotstvo, a posebno ako postoje ekonomsko opravdani uslovi za nastavak dužnikovog poslovanja. U domaćem pravu je predviđena obaveza postupanja u skladu sa načelom savesnosti i poštenja u zasnivanju prava i obaeza iz obligacionih odnosa. A u članu 13 Zakona o obligacionim odnosima je propisana zabrana zloupotrebe prava, koja se definiše kao vršenje pravo protivno cilju zbog kog je ono ustanovljeno. Ove odredbe nemaju domašaj samo u sferi obligacionih odnosa, već ih treba primeniti na celokupan pravni sistem. U reorganizaciji predlagač postupa savesno i pošteno ako predloži plan koji se može sprovesti, koji obezbeđuje povoljnije namirenje poverilaca u odnosu na bankrotstvo i koji ima realnu ekonomsku osnovu. Neki primeri nesavesnog…

IZVODLJIVOST PLANA REORGANIZACIJE U STEČAJU Zakon o stečaju propisuje kao obavezan element unapred priprmljenog plana reorganizacije (UPPR) dostavljanje izjave revizora ili licenciranog stečajnog upranvika da je predloženi plan izvodljiv. Izvoljivost kao preduslov za raspravu, glasanje, usvajanje i potvrdu UPPR-a je logičan zahtev, jer samo oni planovi koji mogu biti realizovani ispunjavaju uslov za potvrdu od strane suda. Taj uslov podrazumeva da plan ne može predviđati obaveze koji nije moguće ispuniti. Subjekt reorganizacije mora imati adekvatan sopstveni kapital, a ako se sredstva pozajmljuju ili neko treće lice vrši dokapitalizaciju, neophodno je da za izmirenje dugovanja prema poveriocima bude dovoljno sredstava i da dužnik može održati ne samo tekući likvidnosti, već on mora namirivati sve obaveze prema planu reorganizacije. Dužnik, osim toga, treba da ima rukovodstvo koji može sprovesti plan i koje je dovoljno kompetentno. Izvodljivost se najpre ceni od strane ekonomskih eksperata – reviziora, a zatim i od strane stečajnog suda.

Nastanak Ugovora u pravu Engleske – Pravni okvir Nakon početne diskusije o važnosti engleskog ugovornog prava u međunarodnim transakcijama https://www.akt.rs/en/publication/english-contract-law-and-its-importance-for-international-commercial-transactions ovaj AKT članak će obraditi početnu temu – nastanak ugovora. Cilj je da se predstavi opšti Pravni okvir za ključne uslove nastanka ugovora i da se obrazloži ukratko svaki od njih – sporazum, namera i usklađenost sa zahtevima forme. Ovaj tekst se odnosi na jedan od ključnih specifičnosti ugovornog prava Engleske – nastanak i tipovi ugovora. Pravila nastanka ugovora u engleskom pravu su generična u pogledu primene na ugovorne strane poslovne subjekte, poslovne subjekte sa fizičkim licima i između fizičkih lica. Ova pravila su uglvanom formulisana putem sudske prakse common law. Uopšteno, da bi nastali pravno važeći ugovori u engleskom pravu, treba da budu ispunjeni kumulativni uslovi: – Dovoljno određeni i potpuni sporazum ugovornih strana u pogledu sadržine; – Konsideracija – ekvivalentnost davanja (consideration) u okviru sporazuma,…

Analiza mera Ministarstva Finansija Republike Srbije Advokatska kancelarija Todorović i partneri analizira predlog mera Ministarstva finansija Republike Srbije pod nazivom „Program ekonomskih mera za smanjivanje negativnih efekata prouzrokovanih pandemijom virusa Kovid – 19 i podrušku privredi Srbije“. Ministarstvo finansija Republike Srbije je predstavilo program koji obuhvata četiri seta mera. Tri seta mera se odnosi na očuvanje privrednog sektora, dok se četvrti set mera odnosi na punoletna fizička lica. Prva tri seta mera će se primenjivati samo na privredne subjekte koje nisu: • Tokom vanrednog stanja umanjili broj zaposlenih za više od 10% (ne računajući zaposlene na određeno vreme kojima ugovor ističe tokom vanrednog stanja) • Privremeno prekinuli poslovanje pre proglašenja vanrednog stanja, odnosno pre 15.03.2020. godine. U daljem tekstu ćemo prikazati mere koje su će biti donete. I Prvi set mera pretpostavlja u najvećem delu odlaganja plaćanja dospelih poreskih obaveza, uz kasniju otplatu na rate, najranije od početka 2021. godine.

Praćenje lokacije mobilnih telefona u cilju sprečavanja pandemije COVID-19 Podatak o lokaciji lica prema Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti i prema GPDR predstavlja podataka o ličnosti. Postavlja se pitanje da li nadležni organi smeju da obrađuju podatak o vašoj lokaciji u cilju sprovođenja mera sprečavanja COVID-19? Zakon o zaštiti podataka o ličnosti u članu 40 uvodi jednu opštu odredbu koja se odnosi na ograničenja prava pojedinaca u pogledu zaštite podataka. Naime zakonodavac može ograničiti prava pojedinca u slučaju zaštite javnog zdravlja ali samo ukoliko to ograničenje predstavlja neophodnu i srazmernu meru u demokratskom društvu. Tumačenje termina neophodnosti i srazmernosti u demokratskom društvu je prepušteno praksi, koju Srbija u ovim situacijama nema. Podatak o lokaciji osim što je regulisan pomenutim Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti regulisan je i Zakonom o elektronskim komunikacijama. Naime, članom 123 Zakona o elektronskim komunikacijama su predviđena pravila pod kojim podatak o lokaciji može da…