DIREKTNO OGLAŠAVANJE I REGISTAR „NE ZOVI“ Predlogom novog Zakona o zaštiti potrošača su nam stigle brojne novine, jedna od njih je i uspostavljanje registra potrošača „Ne zovi“. Cilj registra je da se potrošači zaštite od direktnog marketinga trgovaca, to jeste da se smanji invazija poziva koje trgovci čine kako bi nudili različite proizvode potrošačima koji to ne žele. Zakon je predvideo da će se registar voditi pri regulatornom telu nadležnom za elektronske komunikacije, što danas spada u nadležnost RATEL-a (Regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge). Registar će sadržati podatke o ličnosti kao što su ime i prezime, broj telefona, JMBG i informacije da ili su i dalje na snazi ili opozvane prethodne saglasnosti za prijem poziva i/ili poruka u okviru promocije i/ili prodaje telefonom. Postavlja se odmah logično pitanje šta će biti sa javno dostupnim JMBG građana da li je opravdana svrha prikupljanja ovog podatka o ličnosti? Zakonodavac…

PRINUDNA LIKVIDACIJA PREMA ZAKONU O PRIVREDNIM DRUŠTVIMA Prinudna likvidacija se pokreće po službenoj dužnosti od strane registratora koji vodi registar privrednih subjekata pri Agenciji za privredne registre, u slučaju da je društvu izrečena mera zabrane obavljanja delatnosti, kada je oduzeta licenca ili slična dozvola za obavljanje delatnosti, ako je isteklo vreme na koje je društvo osnovano, kod ortačkog društva kod kog usled smrti drugih ortaka ostane samo jedno lice kao ortak, kada je pravnosnažnom presudom utvrđena ništavost registracije društva ili osnivačkog akta, kada je pravnosnažnom presudom naložen prestanak društva, kada društvo ostane bez zakonskog zastupnika i ne registruje novog u roku određenom zakonom, u slučaju da društvo u likvidaciji ostane bez likvidacionog upravnika i ne registruje novog upravnika ili ako društvo u likvidaciji ne dostavi početni likvidacioni izveštaj ili početni likvidacioni bilans, kada društvo ne dostavi Agenciji za privredne registre godišnje finansijske izveštaje za dve godine uzastopno. Postupak prinudne likvidacije…

OBAVEZE PRAVNIH LICA – ZAKON O ARHIVSKOJ GRADJI I ARHIVSKOJ DELATNOSTI Novim Zakonom o arhivskoj građi i arhivskoj delatnosti („Sl. glasnik RS“, br. 6/2020), čija primena je počela 2. februara 2021. godine, definisane su obaveze za pravna lica u vezi sa postupanjem sa dokumentacijom nastalom u njihovom radu.Pored toga što je uneo brojne novineu pogledu obaveza, Zakon je značajno uvećao propisane novčane kazne za nepoštovanje ovih odredaba. U nastavku izdvajamo najvažnije obaveze. Obaveze pravnih lica Pravno lice, kao stvaralac i imalac arhivske građe i dokumentarnog materijala,dužno je da savesno čuva u sređenom i bezbednom stanju arhivsku građu i dokumentarni materijal u obliku u kojem su nastali. Pored toga, dužno je da: 1) obezbedi odgovarajući prostor i opremu za smeštaj i zaštitu arhivske građe i dokumentarnog materijala; 2) odredi odgovorno stručno lice za zaštitu arhivske građe i dokumentarnog materijala i postupanje sa arhivskom građom i dokumentarnim materijalom; 3) evidentira,…

PRISTANAK NA OBRADU PODATAKA O ZDRAVSTVENOM STANJU Podatak o zdravstvenom stanju pripada posebnoj vrsti podataka o ličnosti, što znači da su za njegovo prikupljanje i obradu potrebni posebni uslovi. Pod podatkom o zdravstvenom stanju podrazumevase svaki podatak koji sadrži informacije o zdravstvenom stanju pojedinca. Prema važećim propisima o zaštiti podataka o ličnosti, podatke o zdravstvenom stanju je zabranjeno obrađivati osim ukoliko nije ispunjen jedan od uslova pomenutih u članu 9 GDPR odnosno članu 17 ZZPL. U medicinskom kontekstu odnosno kontekstu pružanja zdravstvene zaštite, pravni osnov za obradu zdravstvenih podataka je često (implicitni ili eksplicitni) ugovor između pacijenta i medicinskog radnika (član 6 st. 1 tačka b) GDPR i član 12, st.1, tačka 2 ZZPL). Kada kažemo ugovor to ne mora biti nikakav pisani akt u pravno formalnom smislu, dovoljno je da ste došli kod vašeg lekara radi pružanja zdravstvene zaštite ili ste predali recepta za izdavanje leka u apoteci, na…

RADNA DOZVOLA ZA STRANCE Položaj stranaca u Republici Srbiji regulisan je Zakonom o strancima i Zakonom o zapošljavanju stranaca. Stranac koji se zapošljava u našoj zemlji ima jednaka prava i obaveze u pogledu rada, zapošljavanja i samozapošljavanja kao i domaći državljani. Zapošljavanje stranca ostvaruje se pod uslovom da poseduje vizu za duži boravak po osnovu zapošljavanja, odobrenje za privremeni boravak ili stalno nastanjenje i dozvolu za rad. Najčešći slučaj u praksi jeste podnošenje zahteva za izdavanje radne dozvole na osnovu odobrenja za privremeni boravak. Dokumentacija potrebna za podnošenje zahteva razlikuje se od vrste radne dozvole čije se izdavanje traži. Dozvola za rad može se izdati kao: – lična radna dozvola; – radna dozvola. Za isti vremenski period može se izdati samo jedna vrsta dozvole za rad. Lična radna dozvola je dozvola za rad koja strancu omogućava slobodno zapošljavanje, samozapošljavanje i ostvarivanje prava za slučaj nezaposlenosti, u skladu sa…

NOVINE U STEČAJNOM PRAVU EVROPSKE UNIJE Komisija Evropske unije je pokrenula inicijativu za harmonizaciju stečajnih propisa zemalja članica, sa ciljem da se donese odgovrajući akt u drugom kvartalu 2022. godine, koji bi bio u formi preporuke (Recommendation) ili Direktive. Osnovna ideja ovakve inicijative je smanjivanje razlika u nacionalnim zakonima koji regulišu stečajno pravo. Inicijativa se odnosi na korporativne subjekte, dok ona ne pokriva oblast stečaja banaka. Inicijativa treba da uzme u obzir interese raznolikih grupa, poput finansijskog sektora, dobavljača, zaposlenih, javnih interesa. Cilj harmonizacije stečajnih propisa je predvidljivije poslovanje, otklanjanje prepreka za investicije koje prevazilaze granice zemalja članica (cross border investment) i kao poseban cilj se navodi i očuvanje vrednosti subjekata u stečajnom postupku, što posledično treba da rezultira većom naplatom potraživanja poverilaca. U nacionalnim propisima postoje značajne razlike u pogledu testa insolventnosti, troškova stečajnog postupka, moratorijumu, zapošljavanju tokom stečajnog postupka, sredstava obezbeđenja poverilaca i kod drugih pitanja. Javna rasprava…