Povreda na radu definisana je Zakonom o zdravstvenom osiguranju, kojim se predviđa nekoliko elemenata koji moraju biti ispunjeni da bi bilo reči o povredi na radu.

Oni obuhvataju sledeće:

• Povreda koja se dogodi u prostornoj, vremenskoj i uzročnoj povezanosti sa obavljanjem posla;
• Povreda prouzrokovana neposrednim i kratkotrajnim mehaničkim, fizičkim ili hemijskim dejstvom, naglim promenama položaja tela, iznenadnim opterećenjem tela ili drugim promenama fiziološkog stanja organizma;
• Povreda koju zaposleni pretrpi pri obavljanju posla na koji nije raspoređen, ali koji obavlja u interesu poslodavca;
• Povreda koju osiguranik pretrpi pri dolasku, odnosno povratku sa posla;
• Povredom na radu smatra se i oboljenje osiguranika koje je nastalo neposredno ili kao isključiva posledica nesrećnog slučaja ili više sile za vreme obavljanja posla ili u vezi sa njim – profesionalno oboljenje.

U slučaju da je nastupila povreda na radu ili je lice profesionalno obolelo ono ostvaruje određena prava po osnovu obaveznog socijalnog osiguranja.

Prethodno potrebno je da poslodavac ispuni sledeće obaveze:

1. Na prvom mestu potrebno je da poslodavac sačini izveštaj najkasnije u roku od 24 časa od nastanka svake smrtne, kolektivne ili teške povredu na radu, odnosno opasne pojave koja bi mogla da ugrozi bezbednost i zdravlje zaposlenih. Ovaj izveštaj može se sačiniti usmeno, u pisanoj formi ili elektronskim putem i dostavlja se nadležnoj inspekciji rada i nadležnom organu za unutrašnje poslove. U pogledu profesionalnog oboljenja, poslodavac je obavezan da prijavi nadležnoj inspekciji rada u roku od tri uzastopna radna dana od dana kada sazna za oboljenje. U slučaju da poslodavac propusti da izvrši ove obaveze, predviđena je prekršajna odgovornost i novčana kazna od 800.000 do milion dinara za pravno lice, 400.000 do 500.000 dinara za poslodavca koji je preduzetnik i 40.000 do 50.000 dinara za odgovorno lice u pravnom licu.

2. Dodatno, poslodavac mora sačiniti i izveštaj o povredi na radu i profesionalnoj bolesti koji se dogode na radnom mestu i dostaviti ga zaposlenom, organizaciji nadležnoj za zdravstveno osiguranje i Upravi prava za bezbednost i zdravlje na radu u sastavu ministarstva nadležnog za poslove rada. Izveštaj o povredi na radu se podnosi u pisanom obliku do uspostavljanja Registra povreda na radu u elektronskom obliku. Ukoliko poslodavac propusti da izvrši ovu obavezu, takođe se predviđa prekršajna odgovornost i ista novčana kazna ranije navedena.

Posebno je važno utvrditi da li je do povrede na radu došlo krivicom poslodavca ili je zaposleni u određeno meri doprineo. U prvom slučaju, ako povreda na radu ili profesionalna bolest kod zaposlenog nastanu zbog poslodavčeve krivice, tada je poslodavac dužan da nadoknadi štetu koju je zaposleni pretrpeo. U suprotnom, ako zaposleni delimično doprinese nastanku povrede, visina naknade štete biće smanjena u skladu sa njegovim udelom.

Postoji situacija kada poslodavac neće biti odgovoran za povredu na radu. To može biti u ukoliko se povreda dogodi zbog neuobičajenih i nepredvidivih okolnosti koje su van kontrole poslodavca ili zbog događaja čije se posledice nisu mogle izbeći, uprkos preduzetim merama od strane poslodavca.