U domaćoj sudskoj praksi sve je veći broj parnica koje se vode zbog lekarske greške. Osnov za dosuđivanje naknade u ovim postupcima može biti i povreda pacijentovog prava na pristanak na medicinsku meru. Sudska praksa je pokazala da se naknada dosuđuje čak i kad na telu pacijenta ne nastane šteta u toku intervencije. U cilju boljeg informisanja pacijenata, ukratko ćemo izložiti njihova osnovna prava iz ove oblasti.

Da li ste ikada kao pacijent uvideli da je zdravstveni radnik učinio stručnu grešku prilikom vašeg lečenja? Na izgled, svi bismo u glas rekli da jesmo, međutim pojam lekarske greške ipak je mnogo kompleksniji nego svakodnevna reč. U ovom blogu ćemo se baviti posledicom stručne greške ukoliko se desila i koja prava imate, odnosno da li imate pravo na naknadu štete.

Opšte je poznato da obavljanje delatnosti u medicinskoj struci zahteva visok nivo profesionalnosti i stručnosti. Ipak, lekarske greške su česta pojava u medicinskoj struci. Odgovornost za te greške pored samog lekara ili drugog medicinskog radnika (koja može biti i građanska i krivična) može snositi i zdravstvena ustanova u kojoj je on zaposlen (isključivo građanska odgovornost).

Zakon o radu predviđa da posebne kategorije zaposlenih uživaju pravo na posebnu zaštitu na radu. Razlog tome leži u činjenici da uslovi rada u pojedinim okolnostima mogu biti neodgovarajući zaposlenima kao što su omladina, žene i osobe sa invaliditetom.

Dvostruko i višestruko osiguranje vezuje se za osiguranje imovine i nastaje ukoliko je neka stvar osigurana kod dva ili više osiguravača od istog rizika za isti interes i za isto vreme. Uzimajući u obzir da kod osiguranja imovine iznos naknade ne može biti veći od štete koju je osiguranik pretrpeo nastupanjem osiguranog slučaja javljaju se dve situacije:

Zakon o radu predviđa da zaposleni ostvaruje pravo na godišnji odmor u kalendarskoj godini posle mesec dana neprekidnog rada od dana zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca.