Zaštita baza podataka

Baze podataka se štite Zakonom o autorskim i srodnim pravima, kao i u legislativi EU, u vidu sui generis pravo. Ovim se ne dira u eventualna autorska prava koja postoje u samom sadržaju koji čini baza podataka.

Baza podataka je zbirka podataka, autorskih dela ili drugih materijala, koja je uređena na sistematičan ili metodičan način, a baza može biti dostupna elektronskim ili drugim putem.

Dakle, reč je o zbirci koja sadrži autorska dela ili podatke koji ne predstavljaju autorsko delo u smislu zakona.

Pod bazom podataka se smatra zbirka nezavisnih materijala, koji nisu u interakciji među sobom.

Ovo praktično znači baze podataka nije recimo filmsko delo koje uključuje više autorskih dela (scenario, muzika itd) u interakciji.

Pod zahtevom da baza mora biti uređena na sistematičan ili metodičan način treba razumeti sledeće.

Ako su materijali nasumično uneti u zbirku, tada nije reč o bazi podataka u smislu zakona.

Kada je način uređivanja podataka van same baze, tada takođe nisu ispunjeni uslovi da postoji baza podataka – npr. internet pretraživači.

Kod ovih pretraživača nema sistematične organizacije podataka unutar baze, već izvan nje – sistematičnost ima eksterni karakter. Međutim, ovo ne znači da se konkretne internet stranice ne mogu smatrati bazama podataka, ako ispunjavaju zakonske uslove.

Kontakt:

advokat Ivan Todorović

itodorovic@akt.rs

Povreda autorskog prava kod programskih kodova

Software je u našoj zemlji i u zemljama sa kontinentalnom tradicijom zaštićen autorskim pravima. Pod samim predmetom zaštite se podrazumeva i source kod i objektni kod.

Da bi se dokazalo da postoji kršenje autorskih prava putem kopiranja tuđih kodova potrebno je da postoji kopiranje tuđeg koda, što se u konkretnom slučaju može dokazati delovima kodova, ukazivanjem na identične greške, slične naslove itd.

Osim postojanja kopiranja treba dokazati da je ono učinjeno u odnosu na kvalitativno važan deo programskog koda.

Međutim, moguće je da postoji povreda autorskog prava i kada nema doslovnog kopiranja koda, ali je iskorišćena struktura tuđeg programskog koda ili je recimo kod preveden u drugi programski jezik.

Kada je reč o softwaru za koji je obezbeđena licenca, postavlja se pitanje da li korisnik može vršiti promene na programskog kodu.
Povredom autorskih prava na software-u se ne mora smatrati recimo manja adaptacija programa radi zadovoljenja konkretnih potreba korisnika (osim ako je to isključeno ugovoromo licence) ili otklanjanje grešaka u kodu.

Ukoliko imate bilo kakvih pitanja i dilema ili smatrate da postoji kršenje autorskih prava putem kopiranja vašeg koda, mošete kontaktirati našu advakatsku kancelariju za sve neophodne informacije i savete.

Cloud and confidential info

Cloud computing je u poslednje vreme sve zastupljeniji način čuvanja podataka, međutim, postavlja se pitanje odnosa između obaveze čuvanja poverljivih informacija i pohranjivanja podataka na cloud-u.

Naime, često se u ugovornim odnosima predvidi da su ugovorne strana u obavezi čuvanja poverljivih informacija koje razmenjuju tokom saradnje. Ovakve odredbe su predviđene u posebnim tzv. NDA ugovorima ili u okviru ugovora koji detaljnije uređuju predmet saradnje ugovornih strana. Da li se čuvanjem podataka u cloud-u može dovesti u pitanje obaveza zaštite poverljivih informacija?

Osim toga, da li treba izbegavati pohranjivanje podataka koji spadaju u oblasti intelektualne svojine, primera radi know-how, podatke o patentima za koje još nije podneta prijava, programerski kodovi na cloud-u?

Cloud se često koristi ne samo pristupom preko računara, već i preko mobilnog telefona i tableta, što povećava moguće rizike od krađe podataka.Cloud podrazumeva da se podaci čuvaju na serverima na raznim lokacijama u svetu i korisnik često i ne zna gde se serveri zaista i nalaze. Osim toga, korisnik nema mogućnosti da sam proveri na koji način se ti podaci čuvaju i ko ima pristup i da li je došlo do zloupotrebe. Odnosi između korisnika i pružaoca cloud usluga se regulišu ugovorima i opštim uslovima koji važe kod pružaoca usluga (Terms of use).

U slučaju da ova pitanja nisu regulisana posebnim ugovorima između ugovornih strana, treba smatrati najpre da je lice koje pohranjuje podatke dužno da sprovodi mere zaštite koje koristi u pogledu sopstvenih poverljivih informacija, tj. da proveri i mehanizme koje koriste konkretni pružaoci cloud usluga. Imajući u vidu osetljivost poverljivih informacija, treba uvek imati u vidu potencijalne rizike od cloud storage usluga.

Žigovi i vinske etikete

Da bi se neka oznaka mogla registrovati kao žig, između ostalog neophodno je da se ispune uslovi:

• da je znak podoban za razlikovanje robe prometu, da nije sličan ili istovetan za ranijim žigom,
• da znak nije u svakodnevnom govoru ili u dobrim trgovinskim običajima postao uobičajen za označavanje određene vrste robe
• da znak ne dovodi svojim izgledom ili sadržajem u zabludu učesnike u prometu u pogledu vrste, kvaliteta, geografskog oznaka porekla robe, drugih svojstava robe
• da znak ne sadrži zvanične znakove ili punceve za kontrolu ili garanciju kvaliteta, niti sme da ih podržava, osim po pisanom odobrenju nadležnog organa
• da znak ne bude sadržan isključivo od oznaka ili podataka koji u prometu mogu služiti za označavanje vrste, kvaliteta, količine, namene, vrednosti, geografskog porekla, vremena proizvodnje robe ili pružanja usluga, ili drugih karakteristika robe, odnosno usluga

Postavlja se pitanje, u kojoj meri se etiketa na vinima može zaštiti kao žig, odnosno koji elementi etikete imaju distinktivnu ulogu .

Izabrano ime vina može biti element koji se štiti posebnim žigom ili u okviru složenog žiga na vinskoj etiketi. Pri izboru treba voditi računa da li postoje drugi slični ili identični nazivi na relevantnom tržištu, kako u vidu zaštićenih žigova, tako i u pogledu nezaštićenih znakova (zbog propisa o nelojalnoj konkurenciji). Naziv vina može biti odlučujući u poređenju dve slične etikete, jer se u žigovnom pravu često smatra da reči “govore” i da je naziv bitan element koji potrošači najpre zapamte.

Ime vina može biti stilizovano i kombinovano i sa nekim grafičkim rešenjem. Nazivi poput Merlot, Chardonnay, Cabernet Sauvignon i slično ne čine samu etiketu distinktivnom, ali se mogu koristiti kao njen deo. Element distinktivnosti etiketi mogu dati nazivi poseda i slike konkretnih objekata ili vinograda, dok se geografske oznake porekla koriste u skladu sa posebnim zakonima koji tu oblast uređuju.

Naša kancelarija se bavi registracijom i zaštitom prava intelektualne svojine, uključujući žigovima i pitanjima njihove distinktivnosti i eventualne povrede na tržištu.

Kontakt:

advokat Ivan Todorović

itodorovic@akt.rs

Ko je ovlašćeno lice za zaštitu podataka (DPO)

Ovlšećeno lice za zaštitu podataka ili na engleskom jeziku Data Protection Officer (DPO) je lice koje je u kompaniji imenovano da rukovidi podacima o ličnosti.

DPO je odgovoran u kompanijiu pogledu kreiranja strategija za zaštitu podataka o ličnosti i praćenju njihovih uskladjenosti sa GDPR regulativom.

Prema članu 37 GDPR imenovanje ovlašćenog lica za zaštitu podataka je obaveza svake kompanije koja sakuplja ili procesuira lične podatke državljana Evropske Unije. Dužnosti DPO u kompaniji su usmerene na edukaciju zaposlenih o važnosti usklađenosti poslovanja sa GDPR, treniranju i obuci zaposlenih koji rade na obradi podataka kao i sprovođenju internih provera u cilju kontrolisanja usklađenosti poslovanja sa GDPR.

Prema članu 39 GDPR predviđeni su sledeći zadaci DPO:

informisanje i savetovanje rukovaoca ili obrađivača i zaposlenih koji vrše obradu o njihovim obavezama u skladu sa GDPR i drugim odredbama prava Unije ili prava države članice o zaštiti podataka;

praćenje usklađenosti sa GDPR i drugim odredbama prava Unije ili prava države članice o zaštiti podataka, kao i politikama rukovaoca ili obrađivača u vezi sa zaštitom podataka o ličnosti, uključujući i podelu odgovornosti, podizanje svesti i osposobljavanje osoblja koje učestvuje u radnjama obrade, kao i s tim povezane revizije;

pružanje saveta, kada je to zatraženo, u pogledu procene uticaja u vezi sa zaštitom podataka i praćenje njena izvršavanja;

saradnja s nadzornimorganom;

delovanje kao kontaktna tačka za nadzorni organ o pitanjima koja se tiču obrade,

Srpski Zakon o zaštiti podataka o ličnosti takođe u članu 52 predviđa mogućnost imenovanja lica za zaštitu podataka o ličnosti. S obzirom na veliki broj podataka koji se prikupljaju u toku poslovanja jedne komapnije, imenovanje DPO postoje sve potrebnije kako bi se poslovanje uskladilo sa zahtevnim propisima zaštite podataka.

Autorsko pravo na aplikacijama za mobilne telefone

Aplikacije za mobilne telefone, poput računarskih programa, predstavljaju autorsko delo u smislu Zakona o autorskim i srodnim pravima. U nekim pravnim sistemima softver se može štititi i pantentnim pravom, međutim to u Evropi, pa i u Srbiji nije standard.

Samo izuzetno, tj. ako softver proizvodi i tehničke efekte, moglo bi se razmišljati o njegovoj patentnoj zaštiti (recimo softver upravlja pumpom za navodnjavanje). Pronalazak bi u stvari morao da bude nešto više od računarskog programa, trebalo bi da se radi o pronalasku u vezi sa računarima (computer related invention), da bi se moglo razmišljati o patentnoj zaštiti.

Da bi se aplikacija mogla smatrati autorskim pravom, nije neophodno da softver bude deponovan pri Zavodu za intelektualnu svojinu, jer autosko delo nastaje samim nastankom dela, u ovom slučaju računarskog programa. Međutim, deponovanje autorskog dela može olakšati potrebu dokazivanja kada je delo nastalo u slučaju eventualnog spora.

Kod aplikacija, kao i kod druge vrste programa, često se dešava da više lica učestvuje u njihovoj izradi, pa je preporučljivo da se njihovi odnosi i prava unapred regulišu putem odgovarajućih ugovora.

Ovim ugovorima naročito treba predvideti i rešenja za situacije kada neko od koautora ne želi više da učestvuje u radu na razvoju aplikacije, ko ima pravo dalje da razvija takav program (poput prava koautora filmskog dela da nastave da koriste rezultat stvaralačkog rada onog autora koji odbije da sarađuje na daljoj izradi filmskog dela ili je usled više sile sprečen da sarađuje).

Ivan Todorović